____________________
БАСМА ПРОТИВ МАЂИЈА : нечастивог и и змајева који попију вино пре него што се заметну зрна грожђа на чокоту
ВАШАР ПЕСНИКА. – Тај вашар је уверљиво живописао универзитетски професор Владета Р. Кошутић у књизи штампаној о руву и круву аутора, октобра месеца 1985. године – Против (п)огледи. Професор је, као писац, први проговорио о стварима о којима већина српских писаца ћути. На себи својствен начин, ошинуо је по актерима званичне или официјелне књижевности. Закукурикао је пре времена. Први пут да неко у српској књижевности говори отворено и директно о тзв. доушницима који су се ставили у разне службе, у службу народа, и у неке друге службе, али књига је, наравно, прећутана. Било је и других млађих писаца, који су говорили јеретичким жаргоном, али они нису писали онако како су говорили, нису били наивни, тј. имали су шта да изгубе. «Лимен Errata, заветни откуцар», шкрто је описан речима огорченог професора светске књижевности – таквих је било више. То је био у ствари тип. Као и онај масон философ, коме Кошутић не може да опрости оно што је тај починио његовом покојном оцу. У чему је разлика између тајних служби? Румунске, албанске и југословенске службе државне безбедности? Политичка полиција је била свемоћна и свеприсутна; ко све није био њен сарадник! Никада неће бити објављени спискови њених сарадника, из предострожности вероватно ће их уништити на време. Од титоизма је остао недирнут управо тај његов сегмент и феномен: успореност, моћ тајне полиције да успава блаженим сном масе, милионе поданика. Људи су хркали опијени од сна; имали су времена колико им је воља; обичан свет је живео илузијама. Живео је у сопственој ципели, викендици, друштвеном стану, водио је свој домазлук и није се стискао. И сви су тиме били опчињени, да не буду на ватрометини, да имају своју кућицу у цвећу, свој стан, ауто, да иду на летовање сваке године. Титоизам је успео, ма шта причали и највиспренији критичари, па и најватренији прозелити, бивши титоисти и комуњаре: излучио је свој бисер, величанствен и непроцењив, створио је ванредну службу безбедности, која је могла да сазна и шта неко сања када спава. Сахарин, Заслађивач живота и судбине, ће тријумфовати у годинама које долазе, у тзв. раздобљу транзиције, а не вође опозиције. Њихов главни циљ је био, поред осталог, да свирепо ликвидирају чак и саму мисао о промени политичког система, да осигурају на сваки начин савршенство мимикрије, диктатуре. Тако су створили величанствен привид, великих имагинарних бара и језера, давећи у њима под окриљем мрака неистомишљенике, све оне који не мисле начином једноумља, а подстичући све друге, од деце у обданишту преко ђачића у основним школама, до средњошколаца, студената, професора и академика, писаца и уметника, и ветерана револуције, шетаче крај мртве баре да никада неће бити оборени са те нечувене платформе одакле су замишљали да ће владати заувек.
Истинске опозиције на Балкану, неће бити док не изумру Сахарин и комп…
Одломак из романа СЕВЕРЦИ, објављеног почетком маја 2011.
Роман СЕВЕРЦИ / Мирослав Лукић БЕЛАТУКАДРУЗ
- Корице романа СЕВЕРЦИ М. Лукића, познатијег под надимком БЕЛАТУКАДРУЗ
______________
СУЗ 