Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Барбара Полонскаја рођена је, како сама каже, „седамдесетих година“, у граду Молодечно, у Минској области. Полонскаја је псеудоним – презиме њене матере. Живи у Минску, и ради као предавач на државном университету.
* * *
Има љубави, налик на дим
Огледало гранита опиши
и црн тролист, с њим, одражен, срасто.
Од ограде струк је травин виши,
док тихи клен са гробљанском ластом
чува слику породице фине
да је љубав – жива и нежива –
не достигне сенком Прозерпине
и слеђеном раном од сечива.
Симболизам
У чврсте обалине руке,
као старост
талас за таласом уклињујући,
река име своје оставља
и корито.
Скривена кркушама
одлази на зов хладне понорнице
и напуштена обала зна –
тек згрејав запешћа, губиш навек све.
ЛеЗ 0005943
СУЗ 