из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Дмитриј ВОДЕНИКОВ (1968)
Дмитриј Водеников се родио 22. децембра 1968. године у Москви где је завршио Филолошки факултет педагошког университета. Активно сарађује са рок музичарима, и наступа уз њихову музику, на концертима. Штампао је седам збирки песама („Репушина“, „Мушкарци такође могу да имитарају оргазам“, „Укусни ручак за равнодушне мачке“ итд), један документарни роман („Здраво, дошао сам да се опростим с вама“) и неколико дискова с рецитовањем, уз музику. Последњих година ради на Радио Русији, водећи програм из руске литературе „Записи неофита“ и „Сопствено звоно“.
* * *
1
Они леже овде: Вова, Гаља, Соња, Дима
(ја их увек поседујем по реду) –
тако су климави животи њихови, тако се рује леђанца –
ал то је боље, него их ушити у поставу бледу.
Они су увек помало јадни кад их откачиш с ланца.
2
Не бој се, ни мене неће пожалити брат
(а је ли могао Павел сам себе да се боји,
и треба ли од својих љубавника се крити).
Са мном, као с државом, немогуће ни спавати, ни пити,
ал може ли земља да гребе и да уједа зубима својим
кад ју је дошло на ред убити?
Додатак:
ал ти си ме за стомачину дограбила, а он за врат,
и скрише ме у орман и под кревет на спрат.
ЛеЗ 0005970
СУЗ 