из новије руске поезије, избор, препев, напомене владимир јагличић
Дмитриј СОРОКИН (1965)
Дмитриј Сорокин рођен је 24. јануара 1965. године у Москви. Члан је Савеза руских писаца. Ради у једној московској школи.
Њекрасов
Галамећ о суштом, на кишици бдећи,
претворих се сав у божију кравицу,
залазећ на Сенску, од себе бежећи,
прикривам у гаће монтерску справицу.
Никуд јучерашњи дан не оде с драмом –
додан је на списак, уцрњен и слеп,
и запућујем се још седмицу тамо,
да мачоре не бих вукао за реп.
Кишом ли дојаде небеса вихорна,
није лоше да је додам, за промену.
Ја уписах црне спискове стихова
да начиним себи дар – за успомену.
* * *
Вратио бих се кући, ал остах дужан, кратак,
и дуг мој расте ко агава, мада зајам не узех.
Вратио бих се тамо, проживео остатак.
И ратови би се прекинули – за мир сам, не за сузе.
Вратио бих се тамо где би код неког жгоље
трговао љубавним песмама – дати, не дати…
Постало би ведрије, можда, чак, живети боље
на обали – па ако не живети – певати…
И не би експлодирале аутобуске постаје,
и главни светски аутобус теро би за Јерусалим…
И баба не би старила док кружи Реч што недостаје,
она што пре почела, и за крај земље, фали.
Вратио бих се мору, да гледам простор право,
без обавеза да видим шта, знањем будем јак…
Ал остах дужан рећи стотине хиљада здраво
знаним и невољеним. То – није добар знак.
ЛеЗ 0005973
СУЗ 