из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Евгениј КОЉЧУЖКИН (1963)
Евгениј Кољчужкин родио се 14. јануара 1963. године, у Томску. Завршио је факултет аутоматике на Томском политехничком институту. Дванаест година је радио у Томској обласној научној библиотеци. Од 1991. је при библиотеци основао издавачку кућу „Водолија“, која од 2002. године ради у Москви.
Аутор је четири песничке збирке и лауреат Међународног Волошиновог конкурса (2008).
* * *
Какви дани! – и светлост и тама,
усхит, одбрана круговима склона;
Отаџбина вам – Фиренца је сама
из доба куге, из Декамерона.
Како се дише! Све ведрина боји,
хор помешани – анђели и твари.
Такве цветове Клингзор не узгоји –
животи какве не сања Вазари.
Ђото са зиђа сипа небо зраком,
жене – ко да се проштедри Фидија,
крај сваког кеја – Верлен, стазом сваком
срешћеш Дантеа или Овидија.
Порука братства јача свет светлином,
ко лављи пар крај улаза парадних,
и млади се од меда слађе вино
у метафори – гроздић виноградни.
* * *
Замире махнит лист а тек полете,
и пахуља на усни пали дах,
и то што чуше тек Годел и Гете,
и оно што су Бах и Хендел знали,
што узнемири, мучи… Буди тиши,
чујеш ли точак времена крај окна?
Пентаграм орно прогризавши миши
неће сазнати шта се у свет прокра.
__________________
Курт Годел (1906-1978) – аустријски математичар и философ, познат по Теорији непотпуности
* * *
Глас Хроносов ближе уху бриди,
лав и грифон страже пред вратима.
Дигните ми капке, јер не видим –
две монете леже на капцима.
На узглављу врелом маглом плану
сва тежина бујицама смоле
и сазнања црква – Херкуланум –
у прах тоне што се клупча доле.
Тесно зраку под надменим зиђем
ма чија ме рамена понесу,
острвима блажених да приђем,
и тајнама земаљским, ма где су,
тамо где се шире неба сцена
и театра кипариса блесак;
и обала, и смирена пена,
и шум плиме, и ужарен песак.
ЛеЗ 0005974
СУЗ 