из новије руске поезије, избор, препев, напомене владимир јагличић
Лара ЛЕГАТ (1965)
Лариса Чекаловскаја рођена је 1965 у граду Мајко, Краснодарска област. Студирала је на одељењу структурне лингвистике Харковског университета, доктор је лингвистике. Неколико година је радила као преводилац. Године 1998. у Москви изашла је прва збирка стихова „Мутабор“ (чаробна реч из источњачке бајке „Калиф рода“ која човека може да претвори у животињу; на латинском, реч мутабор значи „мењам се“). Од 1998. живи изван граница Русије: најпре у Ирској, неколико година касније настанила се у Италији, а сада живи у Шкотској.
Заболоцки
Нема склада. Има топлине и сјаја,
не верова у њих с почетка, тек с краја,
мада је ходао не гасећи огња.
Виркали су за њим штенци, слепе зене,
примећивати га нису хтеле жене.
И то је значило: леп си попут бога.
У смрзлу је фрулу звиждао, заверен,
мењао углове, кривио размере,
Бог му љубомору к природи усади.
Читав свет се њему допадати хтео,
чак би и похабан слаб стих узаврео
са његових уста, пропет, ко стих млади.
Скидајућ са ствари љушчице и пену,
сам себи би чудан, и невешто крену,
нагнут над површним свом снагом, у трк.
Гребући лактове, вукући колено,
губећи присебност, у реч уривено,
ваљало се време за њим као зврк.
ЛеЗ 0005980
СУЗ 