Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир Јагличић
Максимилијан ПАТЈОМКИН (1974)
Максимилијан Патјомкин родио се 1. јуна 1974. године. Године 2004. основао је Сверуски фестивал поезије „Мцири“, на чијем је челу био до 2010. године. Од 2009-2012. радио је у Московском Театру младих. Предаје глуму, теорију поезије и дикцију у московском позоришном студију „Врба“.
* * *
Безумна висина узне се над светом
што је од вечности потпуно одрубљен.
Разлила се душа и главом и петом,
с њом, скупа, у телу мраз осећам, дубље.
Сто хиљада, данас, година пролете.
Од њих, четрдесет прележах, покорен.
Бесмислено, с „можда“, док животу прете,
гледам, ко острига, кроз прозор отворен.
Не, не воле такве ко ја – зар убиће? –
недоста камена за све грешне; али
још верујем у свет, у азил за птиће
који су из гнезда тек поиспадали.
ЛеЗ 0005983
СУЗ 