из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
===================================================
Радислав Јефтимович Лапушин родио се 10. фебруара 1961. године у Минску, у породици чиновника. Завршио је Факултет журналистике на Белоруском университету (1985), а магистрирао на њему 1990. године. Докторирао је 1993, радио као новински дописник, а затим као професор на Белоруском фалултету (од 1990). Као песник наступа од 1978. године. Објавио је збирке песама „Три погледа“ (Минск, 1990), „Међу лишћем и снегом“ (Минск 1993), „Под стаблом ноћи“ (Минск, 1999), као и књигу огледа о Чехову „Недостижни живот“ (1999). Живи у Бостону.
* * *
Задржи мене тамо
где радост немољена векује…
Минотаур под земном тамом
нове жртве ишчекује,
и гони неми замор
ветар почела тајни.
Задржи мене тамо
где кипти чајник очајни.
* * *
Тако сам дуго стајао на киши
да скоро ме и не такоше капи.
Питаш: шта беше потом? Дан, све тиши.
Бездомна магла на станици хлапи.
Шта беше потом? Ни добра, ни злога.
Губи се дивља киша, ко под каблом.
И капи с лица мога
капаху, ко низ стабло.
* * *
Узраснији сам од облака,
још јуче не зналих
да свет је – без обала…
Шкакљањем влати занетих
асфалт се откочи страга.
Старији сам од плавети…
Усхићена снага
крошњара се сви –
са мном на ви.
* * *
Празна кухиња. Прљаво суђе,
ко у препотопском леду чанци.
И месец пиљи кад ниоткуда уђе,
и ја сам самцит,
и није важно што постојим,
што без сутрашњег дана сутрашњица гаси ме,
јер се не бојим, јер се не бојим…
Спаси ме.
ЛеЗ 0005864
СУЗ 