Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Ростислав Амелин се родио 1993. године у Курску, син песника Максима Амелина. Живи у Москви и студира на Књижевном институту имена Горког, одсек књижевног превода.
* * *
Погледај, ено тамо, на откосу
под глупим љубавним паром
плешу атоми с паром
усложњени у росу
Још овде се снег цеди
с плавичастих купола над нама
тако је и на џамијама
свуд исто – више не леди
У раствору од емајла копне
две земљине полулопте
док их нису слепили и налили
пре лепљења су лежале ропске
У почетку су лепили, а после их палили
све те перле, сваку блесак налије –
ко кристал у пожару опаком
ал, електрична, у лопти свакој
зуји душа, шта ли је
и страшно им, и свака треба друга,
ко ја, и ви,
и свако, земља, месец у вису,
купус, парадајз на симсу
(свако ко сврши пут круга)
и свака планета с округлог пута свога
и, чак, читава заокруженост свода
Што је више веза, тиме је већа слобода
и нема бога.
ЛеЗ 0005863