Ознаке

  • СЛУЧАЈНО НАЂЕНИ РУКОПИС  (Документарни роман у стиховима)  Блезу Сандрару  Глава I
  1. Варошицу К.  сматрају једном од најзабаченијих
  2. На североистоку Србије. Некад хајдучка престоница, а данас?
  3. Ако путник при уласку у варошицу К. Погледа… Који путник?
  4. Онај који је дошао до председника општине?
  5. Ако путник дошавши на главни трг погледа низбрдо,
  6. На  југ, према реци и ћуприји, и сточној пијаци,
  7. Нека застане крај куће од тесаног камена
  8. Са лепим вртом пуним румених ружа уза зграду.
  9. Председник општине није био вешт у трговини гвожђем или златом,
  10. Већ у вештом изврдавању и прилагођавању ком. Властима.
  11. У овим пределима сунце је врло жестоко; кад припече,
  12. Најбоље је да сте на обали планинске реке, у хладу врба.
  13. Или тамо уз реку, на језерима, вештачким, ако се не бојите
  14. Отровница, које су се намножиле последњих деценија
  15. Са  гашењем салаша и умањивањем стада оваца, коза…Затирањем кокрца!
  16. Овде нема више ројалиста, либерала, демократа.
  17. Овде се стварно влада из оне зграде крај Основне школе
  18. Од тесаног камена, из једног центра где се кроји све, па и
  19. Многе  локалне судбине. Из Комитета. Председник је
  20. Реликт некакве форме, украс, Секретар се пита!
  21. Госпођа Социјалистичка Епоха има изглед жене
  22. Тридесетих година, али је наравно знатно млађа.
  23. После Београда, боравак у варошици К- дужи од недељу дана
  24. Претвара се у неку врсту пакла…
  25. „Но иако желим да вам на две стотине страна говорим о провинцији,
  26. Нећу ипак да будем толико свиреп па да вас мучим дужином и
  27. Вештим вођењем провинцијског разговора!“ (Стендал, Црвено и црно“, стр. 13)
  28. Варошица К  је затвор, као и свака друга варошица.
  29. Град.Село.Заселак. Сви су у том затвору а не знају.
  30. Само понекад дође наредба, једном или два пута, да се неко
  31. Отпусти из тог затвора. На Слободу са којом не зна шта ће.
  32. Излазак на слободу кошта – прво онога који доноси вест
  33. И одлуку о ослобођењу, па оног који пушта и на крају
  34. Ослобођеног. Чија је кривица што је то тако?
  35. Варошица К је мој затвор, као и моја породица, фамилија.
  36. Никад ме није био страх да је напустим, оно на шта нисам
  37. Рачунао то су, касније, неописива чежња и носталгија!
  38. Кренуо сам за својим Васпитачем.
  39. Желео сам да побегнем од разочарања.
  40. Амбиција ме је коштала много, премного.
  41. Али захваљујући томе што сам напустио споменуту варошицу,
  42. Годинама сам имао осећај да сам сачувао своје достојанство.
  43. Трговац Ж једине гвожђаре важио је за духовитог чову, а  имао је
  44. Бркове швалерске, а швалерацији се одао када је пуштен на слободу
  45. Неколико година после свршетка Другог светског рата, некако у исто време
  46. Кад му помреше близанци, син и ћерка, једно за другим, због болести
  47. Коју је он донео у кућу, како су га оптуживале и жена и ташта,
  48. Али он на то није обраћао посебу пажњу, а бојао се некога, кога,
  49. Чим је спавао са напуњеним скраћеним карабином испод јастука?
  50. На славама, на заветинама и вашарима важио је за духовитог,
  51. И понашао се сасвим учтиво сипајући туце шала и досетака
  52. Што их је наследио од стричева, шегрта и купаца из околине.
  53. Да је којим случајем био писац мемоара, то би била сажета
  54. Књига нимало досадна. А од личности које су се појављивале
  55. У  анегдотама трговца Ж исувише често били би конкретни
  56. Југословенски официри и подофицири с којима је успео да избегне
  57. Заробљавање и некако се врати у варош, призети и притаји.
  58. Постоји ли жена чијег се срца кокетерија није дотакла никад?
  59. Постоји ли рат који има смисла? Да ли има срећних бракова?
  60. Није ли много бракова засновано на некој рачуници?
  61. Не води ли се ратови због нечег другог, а не оног, што
  62. Сикћу пропагандне машинерије зараћених страна?
  • Из  нове истоимене књиге БЕЛАТУКАДРУЗА
Лакомица

Објављена као библиофилско изд. 1965.

Advertisements