Ознаке

Ћилибарска соба – трилер се наставља. – У две области Немачке још пре почетка лета се наставља потрага чувене и мистериозне Ћилибарске собе. Градоначелници малих насеља у два суседне федералне области Турингији и Саксонији су се показали као прави ентузијасти. Ипак у оба случаја тражиће се исувише далеко од највероватнијег места где се чува ћилибарско ремек дело, ако оно уопште постоји, сматрају експерти.

Хендрик Лебе, градоначелник Нобица у Турингији, има намеру да претражи шуму на граници са Саксонијом. Како пише таблоид Билд, на потрагу су га навела истраживања историчара аматера Томаса Кушела, који је у шуми нашао неке подземне просторије величине 70 на 40 метара. Лебе је планирао да почне копање у пролеће, али за „Глас Русије“ није изјавио сигурност да ће нешто наћи:

Имамо неколико сведочанстава да се наш аеродром користио као станица на путу Ћилибарске собе до њеног коначног одредишта. Нашли смо подземне просторије и покушавамо да дођемо до њих: тамо можемо наћи било шта. Не одбацујем могућност да то буду детаљи војних авиона. У листу Билд су од тога направили целу причу. Истина је да смо нашли шупљи простор и морамо видети шта тамо има.

Са своје стране Ханс Петер Хауштајн, градоначелник Дојнојдорфа се смеје свом колеги и верује да ће управо он наћи Ћилибарску собу у Саксонији, у Рудним планинама.

Географија нових потрага Ћилибарске собе не изазива озбиљна очекивања, рекла је за наш радио главни кустос музеја „Царскоје село“ Лариса Бардовскаја:

Мени се чини да они неће наћи Ћилибарску собу у тим местима. Зато што, по свим подацима, по читавој историји потраге, соба може бити негде у области Калињинграда, Кенигсберга. За нас је Ћилибарска соба симбол онога што смо изгубили. И кас смо већ добили обновљену собу, потрагу настављамо.

Али не смемо престати да се надамо. Градоначелници трагачи за благом могу сасвим неочекивано да нешто пронађу, каже Бардовскаја. Јер неки предмети Ћилибарске собе су се налазили сасвим случајно. Соба је повезана и са неким мистериозним смртима људи који су за њом трагали: историчара, војних лица, ентузијаста аматера и чак официра истночнонемачког Штази. Напорима руских научника и рестауратора, уз финансијску подршку Немачке Ћилибарска соба је делумно сакупљена. Али на тржишту антикваријата се с времена на време појављују нови детаљи тог скупоценог ентеријера.

(извор: Глас Русије : http://serbian.ruvr.ru/2012_04_05/70770113/  )

*

У оквиру плана за преобликовање света у коме би Немачка била центарлна сила, Нацисти су систематски испланирали како да присвоје велика уметничка дела

Највећи плен ког су се докопали била је руска Ћилибарска соба коју неки сматрају „осмим светским чудом“. За израду ове собе утрошено је шест тона ћилибара, а обложена је драгим камењем и златом. Процењује се да би данас њена вредност била око четврт милијарди долара.

Јуна 1941. Хитлерове елитне јединице извршиле су унвазију на Русију. Стигавши до Лењинграда, у добро испланираној операцији, Ћилибарска соба је растављена и спакована у двадесет шест дрвених сандука, а затим транспортована у пруски град Кенигсберг, данашњи Калињинград.

Године 1944. Кенигсберг је бомбардовало Британско ратно ваздухопловство. Непосредно пре тога Ћилибарска соба је поново растављена и спакована у сандуке али се након бомбардовања њима губи сваки траг.

Каква је судбина Ћилибарске собе – да ли је уништена у бомбардовању или се налази у затрпаним ходницима замкова и рударских тунела – у емисији „Одгонетање историје“ покушаће да открије новинар и истраживач Оли Стидс

(извор: РТС : Одгонетање историје: Ћилибарска соба : http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+1/1069054/%D0%9E%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%3A+%D0%8B%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B0.html )

*

ЋИЛИБАРСКА СОБА / Адријан Леви, Катарина Скот Кларк

…Na prvom spratu dvorca Katarine Velike, gde se dvorana nastavlja na dvoranu, u samom centralnom delu nalazila se predivna sala ukrašena ćilibarom, materijalom koji je u vreme njene izgradnje smatran dvanaest puta vrednijim od samog zlata. Oblaganje cele sobe ćilibarom je prvi put spomenuto u Prusiji 1701. godine. Brza i komplikovana izgradnja koja je usledila trebalo je da simbolizuje doba razuma u kojem je izgrađena. Tone smole – zlata sa severa – u grumenju su dopremljene s Baltičkog mora, zagrejane, oblikovane i obojene pre nego što su spojene u ogomne panele, poput ogromne slagalice. Kada su, mnogo godina kasnije, paneli poklonjeni Rusiji, mnogi su posetioci pohrlili u Petrograd kako bi uživali u „osmom svetskom čudu”… Postoji samo tračak istine u priči o Ćilibarskoj sobi i nju čini dvadeset osam komada ćilibara koji su otpali sa zidova sobe još pre nego što je izbio Drugi svetski rat. Danas se, zalepljeni na kartonsku podlogu, čuvaju u dvorcu Katarine Velike. Oni su sve što je ostalo od ruskog sna…
Izdavač: Alnari, povez: broširan, strana: 358, format: 14.5×20.5cm

(Извор: Домаћа књижара , белетристика, страни писци, http://www.domacaknjizara.com/user/beletristika-strani-pisci/cilibarska-soba-katarina-skot-klark-adrijan-levi/33_345_6906_1_0_0/item.jsp )

*

ТАЈНА ЋИЛИБАРСКЕ СОБЕ /Ненад М. Перић

U prastara vremena, kada je Evropa ležala pod ogromnim morem, na samom severu, živela je u morskim dubinama prelepa sirena Jurita. Stanovala je u podvodnom dvorcu od ćilibara, čudesnih boja, od prozirno žute, preko zlatne, smeđe crvene do tamno zelene. Živela je u bogatstvu, ali kako to obično biva sasvim sama. Niko nije bio njen i ona nije bili ničija. Zli jezici tvrdili su, doduše, da je ljubavnica boga gromova, Perkunsa, ali dokaza da potkrepe tu priču nije bilo.
Jednoga dana, odvažni ribar Kastutis, koji je živeo na ušću reke Šventoje, uplovio je u teritorijalne vode koje je seksipilna sirena smatrala za svoje. Sirena se silno naljutila i smišljala je najsurovije načine kako bi ga kaznila za ovaj gnusni prekršaj. No, videvši ga onako stasitog i preplanulog, nežnoj sireni bujne plave kose zaigra srce i ona se zaljubi u njega. Odvede ga u svoju ćilibarsku palatu. I svi sada očekujete onaj šablon: živeli su srećno i dugo u ljubavi i imali fudbalski tim dece. E pa, nije bilo tako…
Perkunas, iako bog, izgleda da je bio sklon ljubomori i sujeti.
Zar da mi rogove nabija običan smrtnik?
Poslao je munje i gromove, koje su usmrtili Kastutasa i razorili ćilibarski dvorac. Jurate je završila okovana u lancima na dnu okeana. Ona i danas tamo čami i lije gorke ćilibarske suze za svojim draganom.
Baltičko more neprekidno izbacuje grumenje ćilibara, ostatke vilinog dvorca, pogotovo tokom nevremena, kada su talasi veliki. On se tako jednostavno sakuplja po plažama Litvanije, Latvije, a pogotovo u Kaliningradu, malom delu Rusije koji je ostao na obali Baltičkog mora stešnjen izmedju Litvanije i Poljske.

 

*

Nastanak ćilibarske sobe  Orginalna Ćilibarska soba napravljena je 1701. godine u Kenigsbergu za berlinsku palatu prvog pruskog cara Fridriha I Šarloteburga (11.07.1657-25.02.1713.). Arhitekti Andreasu Šluteru palo je na pamet da za unutrašnju dekoraciju jedne od soba iskoristi ćilibar, koga je bilo dosta u kraljevskoj riznici. Kako bi ovu zamisao ostvario, u pomoć poziva Gotfrida Volframa s dvora danskog kraja Fridriha IV. No radovi se otežu, kralj otpušta par arhitekata počev od nesrećnog Šlutera, nezadovoljan dinamikom radova. Kralj umire, a radovi nisu okončani. Naslednik prestola, Fridrih Vilijam nije bio zainteresovan za nastavak radova na ovom projektu. Napravljeno ćilibarski delovi sve skupa s nacrtima prebačeni su u Berlin i prepušteni zaboravu.  Nekako u to vreme, ruski car Petar Veliki sazavši za ćilibarsku sobu rešava da je dobije. U tom cilju susreće se s pruskim carem u Helebernu, nedaleko od Berlina, 1716. godine. Nije prošlo mnogo vremna, a na adresu ruskog cara stiže ćilibarska soba u delovima i luksuzna jahta „Liburnika“, u pratnju ruskog diplomate, grofa Alekseja Golovina. Transport se sastojao od 18 sanduka natovarenih na osam kola, koja supreko Rige stigla u Sant Petersburg. Kako bi se odužio za ovaj vredan poklon, Petar Veliki pruskom caru šalje 55 gorostasnih vojnika za njegovu regimentu. Rastavljena ćilibarska soba skuplja prašinu u zimskoj rezidencije, jer niko ne zna kako da je montira. Dolaskom na vlast ćerke Petra Velikog, carice Elizabete, odlučuje da ćilibarsku sobu postavi i daje nalog glavnom arhitekti, Bertolomeu Frančesku Rasteliju da tu ideju sprovede u delo. Godine 1745. carica od Fridriha I dobija i četvrti ćilibarski panel, neophodan kako bi soba bila završena.  Korišćena je za svečane prijeme, sve dok nije dosadila razmaženoj carici. Stoga, ona u julu 1755. godine nalaže Rasteliju da ćilibarsku sobu rastavi i prebaci je u Katarininu palatu u Carskom selu. Radove na ćilibarskoj sobi nastavlja carica Katarina II, koja je obogaćuje novim ćilibarskim panelima, teškim oko 450 kilograma. Ovi opsežni radovi završavaju se 1770. godine i ćilibarska soba dobila je izgled kakav možemo videti na sačuvanim fotografijama. U prostoriji od 55 kvadratnih metara, smešteni su ćilibarski barokni paneli teški šest tona. Soba je bila ukrašena sa 565 teških lustera, ogledala i mozaika, pa se, često, naziva, osmim svetskim čudom. Orginalna ćilibarska soba bi danas vredila oko 250 miliona dolara.  Ćilibar koji pokrivao tri zida nizan je u tri horizontalna reda. Centralni red sastojao se od osam velikih, simetričnih panela. Četiri od njih, poticali su iz Firence (1750. godina) i krasili su ih dragulji. Simbolizovali su pet čula: vid, sluh, miris, dodir i ukus. Najniži red ćilibara čine četvorougaoni paneli. U jugozapadnom uglu sobe nalazio se jedan mali ćilibarski sto s elegantno povijenom nogom. U sobi je mesto našla i ćilibarom optočena komoda, vaza od kineskog porculana, kao i zavidna kolekcija ćilibarskih predmeta koji su datirali iz XVII i XVIII veka, razmešteni u specijalne staklene vitrine. Ćilibarska soba bila je raskošno umetničko delo sastavljeno od sto hiljada komada izrezbarenog ćilibara, akcentovanog sa dijamantima, smaragdima, žadom, oniksom i rubinima. Ćilibarski paneli površine 52 kvadratnih metara, bili su prekriveni zlatom u listićima, koje je naknadno izgravirano. Neprekidne oscilacije temperature i grejanje na ugalj, loše se odrazilo na stanje ćilibara, pa je soba tokom XIX veka čak tri puta restaurisana. Na početku II svetskog rata, kada su nemačke trupe napredovale duboko u rusku terijtoriju, Rusi su otpočeli evakuciju umetničkih dela iz Karatinine palate….

      Видети више (извор: Tajna ćilibarske sobe – Sankt-Peterburg, putopis | Putovanja.info )

Advertisements