Ознаке

БУНТ КУЛТУРЕ 2

                                          Захтеви културе

Да, помаља се!Колико стигне ово да се напише, у ова два „пресудна“ дана, до 17-ог, остаће забележено као занимљиво хтење…Склањање споменика борцима УЧК-а!? Српска страна,наравно, реагује тек када се чула покоја албанска пушка у славу споменика. Садашња БИА, (највероватније) због тренутног транзиционог преструктуирања, није стигла да помене министру Дачићу, да се поставља споменик терористима у једној легалној држави.

Прошло је времена од постављања споменика и људи, наравно, реагују. Вид који се у Србији први јавља (и не само у Србији) је распламсана идеја да 1 000 000 људи крене ка југу Србије, 28 јуна, а извидница већ сада, носећи споменик Леки Ранковићу! Ниједна друга опција није још избила на светло дана!

Међутим, ево и треће-позивног предлога, на који би могла да се прене, бар намигне, Српска Културна Свест у свим сегментима, на почетку 21-ог века. Део културне јавности, интелектуалне-славних подвижника, без плата, (све им је наплаћено вишеструко,) заговара Споменик Спаса по узору на димензију нестварних порука српских манастирских фресака, народних јуначких песама, све окренутих Спасу Душа; димензије која се сада тек стидљиво уводи у сиви, нервозни, дан Србије:

СПОМЕНИК

1.      свим који су изгинули од стране УЧК-а и самих војника УЧК-а,

2.       споменик Спаса душа свих изгинулих Албанаца,

3.       споменик Спаса душа свих изгинулих Срба,

4.      споменик спаса душа свих о чијим именима и судбинама нико не зна и нико не води рачуна. Велики Споменик великог Умира Душа на југу Србије, на Косову и Метохији!

Ово је месец Светога Саве у овом народу. Шта мислите да својим понашањем, мишљу, ставом, налик испраћају и понашању на испраћају патријарха Павла, Срби подсете себе и и свет на завет Слоге Са Самима Собом, са онима поред  и са којима живе!

Дакле поново, сем изабраног министра И.Дачића, разговор-договор о Култури Живота и Уметности.Упознао сам песнике, Албанце са Косова и Метохије, (због њихових земљака не смем да их поменем), чије песме не заостају за људском, свима прихватљивом, искреном нити мола душе. Драма „Најдужа зима“, један је од примера.

Стигло се, господо поново, веровали или не,  до области Културе Живота!Око споменика (а сваки спомен ја снажније или не уметничко дело, начин вечног израза..) око кога се поново вију усклици!  Да ли свест Србије може сада да надвиси ову трилему!? Избор постоји!  П.С. Уз велико милицијско обезбеђење!

Слободан Ј.Чворовић  (Слободни уметник)

Advertisements