Ознаке

 МАНАСТИР Заова, надомак Малог Црнића у Браничеву, готово је заборављена историјска врлет, запостављена чак и на туристичкој мапи Србије.
У близини Великог Села и Топонице, на путу Пожаревац- Петровац, ушушкана живописна котлина чува драгуљ српске историје и културе. До Заове се стиже питомом стишком долином, оном где не рађа само што се не посеје. Кроз сеновиту церову шуму са хиљаде стабала, омеђену изворима лековите воде, кривудава шљунковита стаза води право у духовну оазу, и авантуру стару пола миленијума.

Манастир Заова, у историјским изворима први пут поменут 1467. године, према легенди, подигнут је у другој половини 14. века, у доба владавине Кнеза Лазара (1371-1389). За постанак манастира везује се легенда опевана у песми „Бог ником дужан не остаје“.
Јелица је била сестра локалних властелина Павла и Радула. Павлова супруга толико је била љубоморна на њу да је убила своје дете, и за убиство оптужила заову. Браћа су Јелици наменила страшну казну. Везала су је за репове четири коња који су је растргли на четири стране света.
– На месту на коме је пало Јеличино тело настала је црква Заова. Где су пале очи настао је манастир Сестрољин, тамо где су пале руке манастир Рукумија, а Брадача на месту на које је пала брада – препричава легенду Горан Стокић, директор Туристичке организације Мало Црниће.
ЧувШи за трагедију, кнез Лазар овде се дуго молио, а потом саградио цркву. Покајање су касније затражила и браћа подигавши манастир.
У цркви, која се отвара на захтев верника, налази се Јеличин гроб и фреска која осликава трагичан догађај. У близини порте је лековити извор, а народ верује да је вода благотворна за вид. Црква је од 1993. претворена у манастир Браничевске епархије, а читава околина сада је манастирско имање.
Ово светилиште данас мирује заборављено у вековном сну. Ретки верници походе манастир, већина се враћа редовно. Мало је и излетника који у вреле дане траже освежење на оближњем језеру Заова у близини манастира до кога се долази кроз шуму.
На стаблима упозорење „забрањено бацање смећа – казна 25.000 динара“. Овде смећа нема, као ни јелена лопатара. Лековитог биља, ретких птица и рибљег блага у језеру има, што је добра позивница за туристе.
Скривена под ободима Хомољских планина, Заова опомиње на неправду према овом делу источне Србије. Природне лепоте и културно наслеђе заобилазе велике инвестиције, држава је скоро на њих заборавила, а душу им још чувају локални туристички посленици.
– Имамо велике планове да оживи сеоски туризам. Нетакнута природа, извори, језеро, стишка равница, одличне су претпоставке за развој општине Мало Црниће. Једино новац недостаје – каже Стокић. 

РУШЕН И ОБНАВЉАН
ЗАОВА је грађена у моравском стилу. Посвећена је архистратизима Михаилу и Гаврилу. Много пута је рушена и обнављана. Последњи пут у доба прве владавине Милоша Обреновића, када су је сељаци из Топонице рукама откопавали из зарушене земље. Живопис је из доба кнеза Александра Карађорђевића. Радио га је самоуки, и у то време врло тражени сликар Живко Павловић, даљи предак Милене Павловић Барили.

Успавана душа Хомоља | Репортаже | Novosti.rs.

Advertisements