из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Андреј Генадијевич Пољаков 1968. године
Андреј Генадијевич Пољаков је рођен 1968. године Завршио је филолошки факултет Симферопољског университета. Радио је као новинар, професор у Институту и гимназији, уређивао књижевне часописе.
Од почетка деведесетих је члан кримско-московске песничке групе „Полуострво“ (са Николајем Звјагинцевим, Игором Сидом, Михаилом Лаптјевом и Маријом Максимовом). Живи у Симферопољу.
* * *
Где је с почетка дело просто,
када бесмо деца земље само,
кад се љуљало борје горско,
ко знаци да се окупљамо?
Зборисмо песме, мало с лева…
И пионир крај ватре призна,
узгред, да слава јесте – плева:
неважна бива: он је изнад.
Али долази узраст нови!
Прошлост вратити тешко: трули.
Што се још њишу ти борови:
да би нас боље обманули?
У шуми, лист где гајем шушти,
ко момчић – може да се жали –
са нама беше неки пушкин,
ал ми га нисмо препознали.
ЛеЗ 0005932
СУЗ 