Из новије руске поезије, избор, препев и напомене владимир јагличић
Сергеј Патјомкин (1989)
Сергеј Патјомкин рођен је 27. марта 1989. у Кијеву. Завршио је правни факултет Кијевског университета Шевченко. Живи у Кијеву, бави се музиком, шахом и капоејром (бразилска борилачка вештина).
* * *
Ко листић ружне сличице,
прстом кврцнут, и потаман
из свеске у корпу ничице,
пао, погужван, похабан,
сним искру бар да привлачим
лежећег, поред, опушка,
и да изгорим – глупачи
непотребан, без одушка.
12. децембра 2010.
* * *
О љубави говорити, ништа о њој не знајући до краја
и, мада музе ни тамо, ни амо (проверено) није –
јурити да пушиш на балкон, и у кујну, после чаја,
и записивати, с паузама, бунцање осећања, од раније.
Распадајући се, тражити изгубљеи смисао, мрвама себе дајући,
мрвећи осећања на строфе, лебдети на пари слова маштом.
Одучити се заљубљивања, тежећи опет то да научиш,
али сад већ бирајући у кога, не помисливши зашто…
27. септембра 2010.
Посвећено аутостоперима
Руку увис дижући, ја, као dominus Рима
који прогласи себе императором кримског друма,
дуж пута физиономију трагете-мимика примам
мерећи простор кораком и временом… То, ван ума,
бежим од реалности! У датој ми хипостаси носим
синтетисан дух авантуре и укус слободе.
Извршивши за два минута и до сто си-
метричних покрета, проклињем време – не које оде,
већ – врелину. Прашином прожет ваздух, у чуду,
затрептаће вибрацијом што јурца попут дима
крај кочија, а касније, као рој љутих оса, у ду-
шу уклиниће се жиг „Покорен друмима Крима“.
ЛеЗ 0005854
СУЗ 