Alen Ginsberg (8)

URLIK
– Karlu Solomonu –

Video sam najveće umove svoje generacije uništene ludilom,kako gladuju,
histerično nagi,
vukući se kroz crnačke ulice u zoru tražeći besni fiks,
hipstere anđeoskih glava spaljene zarad antičkih nebeskih veza s zvezdanim dinamom u
mašineriji noći,
koji u siromaštvu i dronjcima šupljih očiju i naduvani bdeli su i pušili
u natprirodnoj tami stanova bez tople vode lebdeći nad krovovima grada
kontemplirajući džez,
koji su razgolitili svoje mozgove do Nebesa pod dvosmernim autostradama i ugledali
Muhamedanske anđele umne obasjane na vrhovima krovova oronulih
naseljenih zgrada,
koji su proleteli kroz univerzitete isijavajuči led iz očiju umišljajuči sebi Arkanzas i
tragedije u Blejkovskom polutonu među školarcima rata,
koji su izbačeni s fakulteta zarad ludih & opscenih oda na prozorima svojih lobanja,
koji su se krili u neobrijanim sobama u donjem rublju ,spaljujući svoj novac u korpama
za otpatke osluškujući Teror kroz zidove,
koji su hapšeni zarad prenošenja kaiša marihuane u svojim pubičnim dlakama vraćajući
se iz Lareda za Njujork,
koji su gutali vatru u obojenim hotelima i pili terpentin u Rajskom Sokaku*smrti,ili
povraćali svoje torzoe iz noći u noć,
sa snovima s drogama,s pokretnim noćnim morama,alkoholom i kurcem i beskrajnim
mudima,
neuporedive slepe ulice u oblacima jeze i munja u doskoku misli ka stubovima Kanade
& Petersona što obasjavaju sav nepokretni svet Međuvremena
Pejotska samoća dvorana,svanuća groblja s ocvalim drvećem pijanstvo od vina na
krovovima,pozajmica čajnika za vožnju po saobraćaju od neonskih
žmirkavih svatala,sunce i mesec i vibracije drvoreda u urlajućim
zimskim sutonima Bruklina, hinduističke mantre i buncanja na
sanskrtu i umilna gigantska svetla svesti,
koji su se lancima privezali za metro zarad beskrajne vožnje od Baterija do svetog
Bronksa na benzedrinu dok ih je buka automobila i dece spuštala
lagano tresući im telo kao prut na vetru ,razbijenih ustiju i samlevenih
umova isušene od briljantnosti u turobnoj svetlosti Zoo-vrta,
koji su tonuli cele noći u podmornici svetloj Bikforda u kom sam prao sudove i podove,
lelujali u i van pivom osmušenim vratima bistroa Fugaci u
Grinič Vilidžu,slušajući prasak sudbine na hidrogenskom džuboksu,
koji su brbljali neprestano sedamdeset sati od parka do klupe do bara do mentalne
institucije Belvju do muzeja do Bruklinskog mosta,
zagubljeni bataljon platonskih diskutanata skače niz požarne izlaze s prozorskih
ivica Empajr Stejta napolje iz meseca,
ijuju vrišteći povraćajući šapćući činjenice i sećanja i anegdote i šutiranja u očnu
jabučicu i šokove iz bolnica i zatvora i ratova,
čitavi intelekti ispražnjeni u potpunom opozivu u sedam dana i noći s briljantnim
očima ,mesa za potkrovlje Sinagoge na tavanu,
koji su nestali u nedođiji Zen Nju Džerseja ostavljajući trag u vidu dvosmislenih
razglednica Dvorane Atlantik Sitija,
pateći se u Istočnjačkim znojanjima i Tangerskim kosto-žderačinama i migrenama
pretrpanim glavoboljama Kine pod narkomanskom krizom
u sumorno nameštenoj sobi Nevarka,
koji su lutali okolo-naokolo u ponoć na samotnom kolodvoru pitajući se gde da odu ,i
otišli,ne ostavljajući za sobom slomljena srca,
koji su palili cigarete u teretnom vagonu teretnom vagonu teretnjaku raketirajući se
ka samotnim farmama u noćima pradedova,
koji su izučavali Plotina Poa Svetog Jovana od Krsta telepatiju bibap i kabalu**
jer je Vasiona instinktivno zavibrirala pod njihovim stopalima u Kanzasu,
koji su se vukli kroz ulice Ajdaha u potrazi za indijanskim anđelima
koji su bili halucinantni indijanski anđeli,
koji mišljaše da su tek ludi kada je Blatimore zasjao u natprirodnoj ekstazi,
koji su uskakali u limuzine sa Kinezima iz Oklahome na nagoveštaj zimske
ponoći pod slabašnim svetlom svetiljke pokislog predgrađa,
koji su tumarali gladni i usamljeni kroz Hjuston tražeći džez ili seks ili supu,
i pratili briljantog Španca u razgovor o Americi i Beskraju,nemoguć zadatak,i tako se ukrcali na brod za Afriku,
koji su nestali u vulkanima Meksika ne ostavljaći za sobom ništa do senke
farmerki i lavu i pepeo poezije rasršene u kaminu u Čikagu,
koji su se iznenadno opet pojavili na Zapadnoj obali ispitujući FBI bradati
i u bermudama s velikim pacifističkim očima seksi sa
tom svojom tamnom kožom deleći nerazumljive pamflete,
koji su palili svoje šake užarenim cigaretama protestujući protiv narkotičke magline
Kapitalizma,
koji su delili Superkomunističke pamflete na radikalnom Junion Trgu plačući i
skidajući se dok su ih sirene Los Alamosa prikivale za tlo,i
njihale ka Zidu Plača a onda Stejten Ostrvu i njegovim
brodićima zanjihanim isto tako,
koji su klekli i ridali u blještavo osvetljenim gimnastičkim salama i drhtali nagi
pred mašinerijama inih skeleta,
koji su grizli detektive za vrat i urlali oduševljeno u policijskim automobilima
jer ne počiniše nikakav zločin osim sopstvene divlje zakuvane
intoksikovane pederastije,
koji su na kolenima urlali u metroima i bili svučeni s krovova mašući genitalijama i
rukopisima,
koji su dozvolili da ih jebu u dupe sveti motociklisti i pritom urlali od miline,
koji su pušili i kojima je pušeno od strane tih ljudskih serafima,mornara, pazikuća
Atlantske i Karipske ljubavi,
koji su jebali ujutro i uveče u ružičnjacima i travi javnih parkova i grobalja rasipajući
svoje seme slobodno kome su god stigli,
koji su beskrajno i neprestano štucali pokupavajući da se cerekaju ali su okončali ridajući
iza pregrada Turskog Kupatila gde je plavi i nagi Anđeo
došao da ih istetovira mačem,
koji su izgubili svoje mlade ljubavnike zarad tri oštrokonđe sudbine jednooke oštrokonđe
heteroseksualnog dolara jednooke oštrokonđe koja namiguje
iz jednog kraja utrobe i jednooke oštrokonđe koja ne čini ništa
do sedi na svojoj guzici i striže zlatnu intelektualnu pređu
zanatlijskog razboja,
koji su kopulirali u ekstazi i nezasićeno tu pivsku bocu dragu paklo cigareta i sveću
i strmeknuli se s kreveta i nastavili na podu i niz hodnik i
svršili onesvestivši se na zidu s vizijom one prave pičetine
i ejakulirali prosipajući i zadnju kap svesti,
koji su se divili mladežima miliona devojaka u sutonu,i bili kravih očiju izjutra i
opet spremni za divljenje spram mladeža u osvit ,sjajnim
i blještavim butinama pod ambarima i nagi u jezerima,
koji su krenuli da se kurvaju po Koloradu u mnoštvu ukradenih automobila
kojima se broja ne zna,i N.K*** tajni junak ovih pesama
kuronja i Adonis Denvera-slava njegovom besmrtnom povaljivanju cura u praznim
potkrovljima & restoranskim ostavama,između redova bioskopskih sala,na vrhovima
brda u kavezima ili s koštunjavim konobaricama u odomaćenim samotnim podsuknjama
što tek zadigle su ih kraj autostrada & posebno u solipsizmu tajnih klonja benzinskih stanica i alejama rodnog grada,isto tako,
koji su se sasušili u promašenim poganim filmovima, bili uzdignuti u snovima, probuđeni
u nenadanom Menhetnu,i izvukli se iz podruma mamurni
s bezdušnim Tokajcem i užasima Treće Avenije gvozdenim
snima & survali se do ureda za nezaposlene,
koji su kreirali divovske samoubistvene drame u stanovima koji nadvisuju Hadson
u doba ratno mesec pod poplavom plavetnila & njihove
glave biće krunisane lovorom u zaboravu,
koji su pešačili čitavu noć s cipelama punim krvi po snegovitim nasipima čekajući da se
vrata na Istočnoj Reci otškrinu u sobu punu pare i opijuma,
koji su proždrali paprikaš imaginacija sa sve janjetom u njemu ili israli raka na dnu
muljevitog dna alkoholičarske reke od avenije Boveri,
koji su ridali zbog romanse ulica sa svojim ručnim kolicima punim luka i loše muzike,
koji su sedeli u kutijama dišući u mraku pod mostom, i uzdigli se da izgrade harpsikord u
svojim golubarnicima,
koji su kašljali na šestom spratu Harlema krunisani plamenom pod tuberkuloznim nebom okruženi narančastim sanducima teologije,
koji su škrabali čitave noći rokenrolirajući nad uzdignutim inkantacijama što u žutim
zorama postaju strofe trtljanja,
koji su kuvali trule životinje pluća srce stopala rep boršč & tortilje
snevajući o sasma vegetarijanskom kraljevstvu,
koji su se kačili pod hladnjače s mesom u potrazi za jajetom,
koji su bacali svoje ručne satove s krovova ne bi li odredili svoje glasačke listiće
za Večnost van Vremena, & a budilnici im padaju na glave
svakoga dana naredne decenije,
koji su rezali vene triput uspešno neuspešno ,predali se i bili prinuđeni da otvore antikvarnice u kojima su bili uvereni da stare i u kojima su plakali,
koji su bili živi spaljeni u svojim nevinim flanelskim odelima na Aveniji Medison sred
eksplozije namrštenog stiha & natankiranog kloparanja
gvozdenih regimenti mode& senfnog gasa zlokobno
inteligentnih urednika ,ili bili pregaženi od strane pijanih
taksija Apsolutne Stvarnosti,
koji su skočili s Bruklinskog mosta ovo se stvarno dogodilo i odšetali neznani i zaboravljeni u avetinjsku izmaglicu uličica od kineske supe,čak ni besplatno pivo,
koji su zapevali kroz svoje prozore u očaju, ispali kroz prozor metroa,skočili u prljavu
reku Pasaik,nagazili crne momke,plakali duž cele ulice,
plesali po razbijenim bocama vina bosonogi, razbili fonografske ploče nostalgičnog Evropskog Nemačkog džeza 30-ih stukli viski i
ispovraćali se u krvavi toalet,zavijanja u ušima im,i para kolosalnih parnjača,
koji su se vukli po pustim cestama obilazeći jedno drugog do svako svojih Golgota
zatvorskih samoća ne bi li buljili u inkarnaciju
Birmingemskog džeza,
koji su vozili kroz zemlju 72 časa da se uvere jesam li ja imao viziju ili ti imao viziju
ili on imao viziju da otkrije Večnost,
koji su obilazili Denver,koji su umrli u Denveru,koji su se vratili u Denver,& zaludno čekali,koji su gledali nad Denverom, i bdili, i samovali u Denveru i napokon pošli da otkriju Tajm trg u Njujorku & sada je Denver usamljen i vapi za svojim herojima,
koji su pali na kolena u beznadežnim katedralama i molili za spasenje jedno drugog
i svetla i grudi,dok duša nije obasjala kosu jednog za tren,
koji su pocepali okvire svog uma i u apsani čekali nemoguće krimose s zlaćanim
tintarama i šarmom stvarnosti u svojim srcima
koji pevali su slatki bluz Alkatrazu,
koji su se penzionisali u Meksiku da bi negovali naviku,ili na Planine Roki da bi
umilostivili Budu ili Tanger u Maroku ili s
dečkima iz Južnog Pacifika na crnoj lokomotivi
ili na Harvardu da bi pod Narcisom isklijali iz grobova,
koji su zahtevali ispitivanje uravnoteženosti optužujući radio za hipnozu &bili ostavljeni
sa svojim ludilom &rukama & besnom ruljom što ište linč,
koji su bacali glave krompira na fakultetu u Njujorku na predavače o Dadaizmu
te se potom predstavljali na granitnim stepenicama
ludnice obrijanih glava i harlekinskim tiradama o samoubistvu,zahtevajući trenutačnu lobotomiju,i
koji su umesto toga dobili konkretne prazne špriceve insulina metrasola elektriciteta
hidroterapiju psihoterapiju okupacionu terapiju
pingpong & amneziju,
koji u neduhovitom protestu prevrnuli su tek jedan jedini sto za stoni tenis,odmarajući se
tek za tren u katatoniji,
vraćajući se godinama kasnije izistinski ćelavi izuzev perike od krvi,i u suzama i s prstima u nosu,do sudbine očitog ludaka stražara suludih gradova Istoka,
fetidni prolazi ludara Hodočasničke Države Roklend i Grejstoun,koji odjekuju ehom
duše, muvajući se i drmusajući na samotnoj ponoćnoj klupi grobnice-carstva ljubavi,snevajući da život tek je noćna mora,tela pretvorenih u
kamenje teško kao mesec,
s majkom koja je napokon izdahnula, i poslednjom fantastičnom knjigom
koja je vijorila kroz prozor oronule zgrade
, i poslednjim vratima koja zatvaraju u 4 izjutra
i poslednjim telefonom spljoštenim tamo na zidu
umesto odgovora i poslednjom nameštenom sobom raspakovanom i ispražnjenom do poslednjeg mentalnog navoja,papirnata žuta ruža
zaplesala je na žici obešenoj u ormaru,i čak i taj beše imaginaran,ništa osim malo nade za halucinacijom,
ah,Karl,dok nisi siguran ja nisam siguran, i sad si zaista u pravoj živinskoj supi od vremena-
i koji zato trčaše kroz ledom prekrivene ulice obuzet iznenadnim bljeskom alhemije upotrebe elipse kataloga slučaja & vibrirajućeg aviona,
koji su sanjali i stvarali inkarnisane provalije u Vremenu & Prostoru kroz
jukstapozirane prikaze i ulovili
arhanđela duše između 2 vizuelna prikaza i koji su
se priključili osnovnim glagolima i podesili imenice
i krhotinu svesnosti skupa skačući s osećajem
Svemoćnog Oca, Beskrajnog Boga,Pater Omnia, Aeterna
Deus
ne bi li obnovili sintaksu i sklopili sirotu ljudsku prozu i stali pred vas nemi i inteligentni
tresući se od stida,odbacujući a opet priznajući dušu
da se prilagodi ritmu misli u svojoj nagoj i beskrajnoj
glavi,
skitnica ludački i bit anđeo u Vremenu,neznani,opet iskazujuči ovde ono što se ima reći
u vremenu što nakon Smrti nailazi,
i ruži reinkarnisanoj u avetinjskom ruhu džeza u niklovanom odbleski seni saksofona iz
grupe koja duva patnju Američke ogoljene duše
u jedan božemojočezaštomeostavi eli eli lamma lamma
sabachtan****i trubački krik koji mrzne gradove do
poslednjeg radio-aparata,
s apsolutnim srcem pesme života izmasakrirane i isečene iz sopstvenog tela
dobre za jelo brat bratu narednih hiljadu godina.

__________

*Sokak u kom se skupljaju probisveti u Njujorku.
**Tajno mistično judaističko učenje.
***Nil Kesidi.
****Na armenijskom-poslednje reči umirućeg Isusa.

URLIK II

Kakva je to sfinga od betona i aluminijuma udarcem
otvorila njihove lobanje i pojela mozak njihov
i maštu?
Moloh!Samoća!Prljavština!Rugoba!Kante za pepeo
i nedostižni dolari!Deca koja vrište pod stepenicama
i pomoćnim izlazima!Momci koji jecaju u armijama!
Starci što plaču po parkovima!
Moloh!Moloh!Mora Molohova!Moloh bez ljubavi!
Mentalni Moloh!Moloh telesni presuđivač
ljudi!
Moloh tamnica nepojamna!Moloh smrtoznačna bezdušna
apsana i kongres jada i čemera!Moloh čije su građevine
suđenje!Moloh ogromni kamen ratova!Moloh vlade
omamljene!
Moloh čiji um je čista mašinerija!Moloh čija je krv novac u opticaju!
Moloh čiji su prsti deset armija!Moloh čije su grudi ljudožderski
dinamo!Moloh čije je uvo zadimljena grobnica!
Moloh čije su oči hiljade slepih prozora!Moloh čiji oblakoderi
stoje u dugim ulicama kao beskonačne Jehove!Moloh čije
fabrike sanjaju i grakću u magli!Moloh čije hrpe dima i antena
krunišu gradove!
Moloh čija je ljubav beskrajni petrolej i kamen!Moloh čija je duša
elektricitet i čija je duša banka!Moloh čije je siromaštvo utvara genija!
Moloh čije je ime usud oblaka bespolnog vodonika!Moloh čije ime jeste
Um!
Moloh u kom sedim usamljen!Moloh u kom sanjam Anđele!
Mahnit u Molohu!Kurcopušač u Molohu!Bezljubavan i bezljudan u Molohu!
Moloh koji mi rano uđe u dušu!Moloh u kojem sam jedna svest
bez tela!Moloh koji me je strahom isterao iz prirodnog mi zanosa!
Moloh kojeg napuštam !Probudi se u Molohu! Svetlost struji iz neba!
Moloh!Moloh!Robotski stanovi!Nevidljiva predgrađa!Kosturne riznice!
Slepi kapitali!Demonske industrije!Utvarne nacije!Nepobedive ludnice!
Granitne kite!Čudovišne bombe!
Polomili su kičme uzdižući Moloha na Nebesa!Trotoari,drveće,radioaparati,
Tone!Uzdižući grad u Nebesa koja postoje i koja su svugde oko nas!
Vizije!Znamenja!Halucinacije!Čuda!Zanosi i ekstaze!Sve ode niz
Američku reku!
Snovi!Poklonjenja!Nadahnuća!Religije!Čitav brodski tovar
senzitivnog sranja!Prodori!Preko reke!Pokreti hitri i raspeća!Dole niz vode!
Visine!Epifanije!Očaji!Deset godina životinjskih urlika i samoubistava!
Umovi!Nove ljubavi!Luda generacija!Dole na stenama Vremena!
Stvarno sveti smeh u reci!Videli su baš sve!Divlje oči!Sveti vriskovi!
Oprostili su se!Skočili s krova!U samoću!Mašući ! Sa cvećem!
Dole u reku! Na ulicu!

ELEGIJA ZA NILA KESIDIJA*

OK,Nile, evo bluza za tebe: ti nebeski duše
blistav što si k o vazduh
koji struji i plav
kao gradska zora i koji oslobođen si Danom
srećan poput svetlosti ponad gradskih nebodera-
Gigantske cigle Maja uzdižu se iznad snova,daleko od Meksika,
ponovo izgrađene na južnim ulazima u predgrađa Njujorka, i
prozori koji sijajau u mlečnom smogu.Lik
sada već nebitan i nepobitan, neupitan nad ičim.Jesi li se reinkarnirao?
Čuješ li šta ti pevam?
Ako je iko ikad imao snage da čuje nevidiljivo, i da se probije
kroz nedeljivo
ti si bio taj.Šta si,i ko si sada ,Duše?
Koji bio si
Duh u telu-Telo
što je kremirano-.kraj železničke pruge:
pustinja San Mighel Aljende, van grada,Duh je opstao na način Daha-postao je
Duh,na način trulog tek robota,sveden na pepeo.Pepeo,
Nežni si Duh,Nežni Duše,hvala ti što si me dodirivao
tananim prstima, kad si bio mlad, u divnim haljama tela,
Kako samo čedan bio je naš dodir pod mesečinom Inka,a
šta si sada,
Bezličan,nežan-otkrio si mi svoje mišiće i toiplotu pre više od 20 leta
kada ležah drhteći na tvojim maljavim grudima-
zagrlio si me svojim dlakavim rukama,zagrlio me oko vrata,
stajali smo skupa u sobi u 103.ulici,
Slušajući drveni Radio
zatvorenih očiju,Večno crvenilo Badena Pauela**,
sirotana poludelog od hipersenzibiliteta,obasjanog u našim mozgovima
sve to uz saksofonski Zemljotres Ilinoja Džekita***,Elmour Džejms**** i
med iz telesne slavine Madi Uotersa*****, u košnici kakve
guzate crne mamice iz Tenesija-
otvori vrata Apokalipsi,Nile,onoj Hristovoj,i onoj Pavletovoj u Damasku******,
sred halucinantne pustinje

Zgrade su nevažne-to je tek moja njujorška vizija
izvan stanova s Istoka u kojima telefon zavija i arlauče
od rane zore
i gde se čuo prijateljski a opet strani glas iz Denvera
koji pitao je jesam li čuo kakve vesti sa Zapada?
Ne,rekao sam,bio sam odsutan dve sedmice
Nisi čuo vesti sa Zapada – zapadam u obamrlost
jer vesti su te da je Nil Kesidi mrtav-Tvoja slika
gleda sa zida,veselo napeto i sluša i sveća gori
i vojna je Tiranija na vlasti
popapala Univerzum i primiče se sve
svojoj Smislenosti i spušta nas do buđenja
u Velikoj godini:Kizi******* je u Oregonu,
piše novim jezikom,na farmi,pravi i pije kefir od onog što sam
izmuze iz kobile,
sam sam sam sam sam….

Zar ništa više nisi imao da posvršavaš?Da li si video
svoje nedovršeno delo?
A svog prvog sina,jesi li vid o,jesil ga video?
Zašto nas sve ostavi tu?
Je li bitka dobijena,Bog je ubio?

Sablasni sam kostur sa zubima,lobanja spuštena na Tvoj jastuk,kao
stidljivo ljubavno pismo u aoristu od aprila meseca
priziva Tvoj divni Duh divljine, božanski odjek svesti,mrmljajući
tužno i bez svesti i za sebe…Lament
u svetoj svetlosti zore nije nužan,svet je oslobođen,
čežnja je ispunjena,tvoja istorija okončana,priča ispričana,
Karma razrešena,molitve izrečene,vizija ispunjena,nova svest ispoljena,
i obratno,Duh se vratio u krug,svet ostao prazan i leprozan,autobusi tutnje ulicama
-đubre razbucano i razbacano po ulicama i uglovima, poređano po pločnicima
naveliko-Veličanstvenost je okamenjena
utvarna je kao dobro znanan sudbina-vretenasto vraćena vreća Automobilskoj zori
u znanoj odori,ideja već viđena

Tvoja sudbina pala
na železničkoj pruzi.
Moje telo mirno diše,
ležim sam,
živ.

Nakon što prijateljstvo bledi iz telesnih oblika-teška težačka radost
leži u srcu i na grbači
i mogao bih s Tobom razgovarati zanavek,
razgovor utvare s Duhom,
o,Duše.
Moj Duše
Milostivi duše,oprosti mi grehe,
Milostivi duše,oprosti grehe moje,pomiluj,pomiluj,
Milostivi duše,blagoslovi me ponovo,
Milostivi Duše,oprosti na zahtevima mog utvarnog tela,
Milostivi Duše,hvala Ti na negdanjoj dobroti,
Milostivi na nebu Duše,Kakvu je razliku
Tvoje smrtno obličje značilo,jel značilo?i
Šta dalje,na ovoj velikoj predstavi
Prostora
Bremenitog Prazninom?

Hitre strasti generacija,Preispitivanja?
Neprekidne novomeksičke i teksaške Noćne Vožnje?
Muhamedanskopovratnički putešestvijski džez psihodeličnog autobusa
Zahvalnih mrtvaca?********
Poezija Zelenog auta********* i nadahnuti putevi?
Tužni,crveni,debeli Džek**********,mator i pijan,u Lovelu je,i
načešće viđa utvaru:
usamljeniji od svih,osim Tvog plemenitog Bića…
Milostivi Duše,a ja lutam sam:
Oh duboki uz

*Nil Kesidi/Neal Cassidy/je bio veliki drugar svih bit-književnika/beat/ i inspiracija mnogima od njih,najčuveniji je slučaj s pokojnim Džekom Keruakom/Jack Kerouac/,koji ga je opisao kao glavnu ličnost svog kultnog romana,»Na cesti»/On The Road/,kao Dina Moriartija/Dean Moriarty/.Kesidi je rođen 1924.a tragično nastradao (ili je izvršio samoubistvo)u Meksiku,1968.godine,bio je veliki prijatelj pomenutog Keruaka i tajna ,najveća ljubav Alena Ginsberga u periodu od sredine 40ih do konca 60ih godina minulog veka.Alen Ginsberg ga,kao i Keruak često pominje u svojim pesmama.Kesidijiva neobuzdana i strastvena životna energija i isijavajući,zarazni vitalitet,avanturistički duh,kao i želja za uvek sve novim i novim saznanjima,bitno su uticali na stil,kako književni,tako i životni,ne samo Keruaka i Ginsberga već i ostalih velikana bit-generacije, s kojima se intenzivno družio od 1946.godine.Kesidi je pisac autobiografskog dela o svojoj mladosti-«Prva trećina»/»The First Third»/,a glavni je junak i nekolicine Keruakovih romana,kako sam već spomenuo,legendarnog «Na cesti» i ništa manje slavnog «Vizije Kodija»/Visions Of Cody/.Kesidi se od sredine 60ih intenzivno druži s još jednim velikim književnikom američkog ehzistencijalizma,takođe velikanom bit-generacije,prozaistom Kenom Kizijem/Ken Kesey/,kao i psihijatrom,piscem i LSD-«guruom»,Dr Timoti Lirijem/DR Timmothy Learry/, i grupom zafrkanata,poetsko-vodviljsko-muzičkom ekipom veseljaka koji su se prozvali «Veselim zajebantima»/Merry Pranksters»/.

**Čuveni pijanista/1924-1966/ere džeza koja se naziva «bibap»/be-bop/.

***Čuveni ritam i bluz/rhytm and blues/i sving/swing/saksofonista,rođen kao Jean Baptiste Jacquet,31.oktobra,1922.godine,a preminuo 22.jula 2004.godine.

****Legendarni pevač,autor i svirač gitare,tzv.»čikaške škole urbanog bluza»(1918-1963).

*****Muddy Waters /»Prljava voda»/,legendarni bluz-umetnik,kršten kao McKinley Morganfield (1913-1983).
******Po Novom Zavetu,sveti Pavle imao je halucinantnu viziju blještavog Hrista Spasitelja na svom putu u Damask.

*******Ken Kizi bio je jedan od najistaknutijih američkih prozaista,bit-književnik, i autor mnogih dela,od kojih je bez sumnje najslavniji roman «Let iznad kukavičjeg gnezda».

********Kesidi je bio vozač autobusa kojim su «Veseli zajebanti»,Ken Kizi,Timoti Liri i slavna rok-grupa «Grejtful Ded»,u prevodu:Zahvalni mrtvaci,obilazili mKaliforniju i vršili eksperimente s performansima na kojima se sviralo i uzimao psilocibin,meskalin i pejotl ali prvenstveno,tada još legalni-LSD,kojeg je upravo Timoti Liri, tada još legendarni i uspešni,slavni psihijatar s Harvarda, preporučivao kao «apsolutno najdelotvorniji lek protiv hroničnog alkoholizma»,a kasnije kao «najbolje sredsrvo za proširenje svesti».

**********Pomenuti autobus kojim se ova družina vozila po Kaliforniji i SAD,priređujuči «žurke» i koncerte grupe «Grejtful Ded».

***********Misli se na pokojnog Džeka Keruaka ,koji je bio teški alkoholičar i pred kraj života se toliko ugojio od hepatitisa i ciroze jetre da je mogao samo da sedi u fotelji ili leži,a ne više da sedi za pisaćim stolom i piše.