Сазвежђе З

У Мишљеновцу

Поглед на Другу авлију у Мишљеновцу, првобитном седишту „Заветина“

__________________

ЖИВОТВОРНИ ВЕТАР СНОВА

Нову капију од црне и црвене препечене цигле, стубове.

И нову грађевину, налик на бачију, или на малу цркву (источни део

дворишта на селу)…

И пут, којим одлазе девојке водећи ждребе…

Шмитова ћерка? Да, ћерку покојног Шмита…

Пред буђење сам уснио

Отворени су широм прозори:

Нека дувају ветрови живота!

Ветрови срца,

ветрови плућа,

ветрови бубрега

ветрови слезине,

ветрови јетре…

Јер принцип свести доспевши изнад тела

одражава слику телесног стања.

* * *

Претке је Овде

(недалеко од Моаре парасите)

зауставило двеста година препознавања.

Препознавања, чега?

Двеста година пута триста шесдесет и шест

ноћи – то је на стотине хиљада снова!

Где су они који су сањали? И где су снови?

Геније можда зна, и тумач снова слути.

Геније разговара са духовима кућним

и рекапитулира наглас

дугу породичну историју сневања у стиховима…

Певуши геније за себе, као што ластавице цвркућу,

и непрестано улећу испод маварских лукова…

Је ли он левак кроз који се слива вино двестогодишње?

Мит породични је преживео

и постао сив на суши.

Старе породице нагриза.

Бог ником дужан не остаје, у народној песми

Пакао постоји и почиње тамо

где нико никог не разуме : Отац сина, Син Оца,

муж жену, жена мужа, сусед суседа,

кум кума, господар слугу, слуга господара,

воденичар помељара, помељар воденичара,

живи мртве, мртви живе, монархисти републиканце,

републиканци монархисте,

коњокрадице зулуфе, зулуфи коњокрадице

младост старост, старост младост

јава снове, снови јаву

село град, град село

јаз реку, река јаз

староселци новоселце, новоселци староселце

богаташи сиромахе, сиромаси богаташе

успех неуспех, неуспех успех

љубав мржњу, мржња љубав…

 

*

Треба наћи меру између

максималне и минималне замисли

и ничега се не одрицати,

ни у сећању

Гордост је један од степеника пакла

комарци лете и по мраку,

муве – увесељава светлост

Беле Цигане је Овде задржала златна жица

занат : животворни ветар снова.

Сетио сам се разбоја за поткивање говеда

Мајсторица је имала златан зуб у глави

Мајстор сребрни

Њихов син је ишао са мном у исти разред

основне школе.

Увек ме је ословљавао по презимену

Оженио се док сам ја учио гимназију

И у свет отишао

вођен животворним сновима предака

И разбој за поткивање говеда

на малом сеоском тргу срушио

Кад сам га једном видео на сабору

возио је црни мерцедес

и имао златни зуб, као његов отац и мајка

Постао је Кум многим Циганима у Бечу

и понашао се

у животу као да са свадбе долази

чак и у свом селу

на сабору

Озбиљан

ћутљив

прилепљен

за волан црног мерцедеса

Поздрављао је познанике

подизањем десне руке са волана

Сетио сам се осмеха његове сетрице

од пре тридесет и више година

и његовог осмеха:

на малом сеоском тргу

кад је полазио у свет

преласка преко железничке пруге

багрема испред влашке воденице

неомалтерисане фасаде радње

хромог кројача

Али то су само сећања

која су запрашила детињу душу

као облак прашине одело

У осмесима деце беше снисходљивих

тајни порекла…Сада су ти осмеси слеђени:

злато је потиснуло

уметност махагонија…

                                                 Белатукадруз

___________

ЛеЗ 0005878

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s