IMAMU AMIRI BARAKA/LIROJ DŽONS(LE ROI JONES): ZAVEŠTANJE/NARODU BLUZA/
Na
Jugu,spavajući naspram dragstora noći,dršćući
Pod usnulim kapcima tame i kamiona
I senki,bauljajući
Pod ceradama modromističnih mrakova,u
Najmrklijoj od svih nigdina,
Pred osvit novog dana,oni
Puzeći,pijani,mlataraju rukama,
Kao da plivaju,protežući se
U večitoj nesanici stvarnosti.
Plešu,kleče,pružaju ruke,puštajući
Šake da labavo spiju dok hodaju
Kao što nijedno belo žensko čeljade nikada umeti neće,
Sve to u hladu mrkle noći,čučnu
Kada mokre.Uspinju se ka neznanom
Dok na konju pokušavaju da se popnu
Tamo gde je nekad bio
Kraj kraj
Kog je nekada bilo more-stare nas pesme teraju da u to poverujemo,izjahuju
Iz ovih u kakve druge gradove i predgrađa,jednako beznadežna i tamna,
Kao oni što su tamni.A onda niz drum,
Gde ljudi unaokolo knjavaju,sve hrčući neispavano
I praznih trbuha.U
Mesecu ili u senkama
Sivih i krmeljavih straćara,ravno prema moru
Kojeg pesna je stvorila.
/1967/
ZA HETI
Moja je žena levoruka.
što implikuje silna pre
tumbavanja.Sasma
drugi svetonazor.LUDO,MALA.
Način na koji neki
uvek žele biti drugačiji.Sramota&tuga jedna.
A onda,opet,bila je boem
vascelog svog veka…crne čarape
odbijaju da slušaju.sedim strpljivo
pokušavajući da joj razjasnim stvari.PUSTI
TU JEBENU OLOVKU IZ TE RUKE.PIŠEŠ
NATRAŠKE & slično
sti.Bezuspešno.i to joj se i u poslu
ogledava.Levoruka kafa,
levoruka kajgana,kada se uvuče u postelju noću…levu
mi šaku nutka na rukoljub.Do vraga.
& sada joj se stomak preliva preko pantalona.
Kažu da se radi o bebi.No,
nisam ja u to sasma uveren.
==================================== IMAMU AMIRI BARAKA/Liroj Džouns (Le Roi Jones rođen je 7.oktobra,1934.godine. Godine 1967. prelazi u islam i uzima ime Amiri Baraka.Ovaj crnoputi američki umetnik renesansnog i raskošnog talenta vodio je moderne plesne grupe, pisao opere,balete, pesme, ropmane,eseje i muzičku kritiku.Napisao je sijaset knjiga poezije i predavao na mnogim prestižnim fakultetima.
uključujući State University at Buffalo .Godine 2008.dobija nagradu PEN centra SAD za zbirku poezije «Priče o uništenima i nestalima».Uz Džejmsa Boldvina,Baraka je najcenjeniji savremeni afroamerički spisatelj.
**FRENK OHARA (Frank O Hara, 1926-1966): DANAS
Ah!kenguri, cekini, sladoledi od čokolade!
Stvarno ste lepi! Biseri, usne
Harmonike, jujubi, aspirini! sve
o čemu se uvek govorilo
još uvek čini pesmu iznenađenjem!
Ove stvari su svaki dan s nama
čak i na mostobranima i na lafetima.One
stvarno imaju značenje.Čvrste su kao stene.
KRITIČAR
Ne mogu o tebi misliti drugačije
nego o onakvom kakav jesi:ubica
mojih voćnjaka.Vrebaš tamo
u senkama, odmeravajući
reči kao Evina prva smutnja oko penisa i
zmija.O, budi veseo, budi vedar
i budi blag! Ne plaši me
više nego što moraš!
Ja moram večno da živim.
ZNAM JEDNOG ČOVEKA
Kao što rekoh jednom svom prijatelju,
jer ja uvek
pričam, Džone,
rekoh, što mu nije bilo
ime,okružuje nas tama, šta
da poduzmemo protiv
nje, ili bolje, da kupimo,
i zašto da ne, prokleto veliki auto,
vozi, reče on, za
ime boga, gledaj
kuda ideš.
====================================FRENK OHARA( Frank O Hara) rođen je 27. marta 1926. a preminuo 25.jula, 1966. bio je prozaista, pesnik, operski pevač i kritičar.Bio je član «Njujorške škole» poezije( Mark Strend,Kenet Koh,i ini).Njegove izabrane pesme, dobile su posthumnu nagradu (1972.) Nacionalne nagrade za knjigu poezije/National Book Award For Poetry).
**
ROBERT KRILI/ ROBERT CREELEY: NESTAŠKO
On donosi kita kući, ona se smeška,
kaže, ma daj, to nije istina.
i da je on sinoć osvojio Nacionalno prvenstvo,
zakerala bi mu-čuj, gde si se smucao vascelu noć?
Gde si dosad, uostalom, i gde si, uopšte, sada, odakle se javljaš?
Moram li ja uvek ( kaže ona) da te nadgledam?
Pa mu još veli-da znam
da će to nešto da izmeni, ovog trena bih te upucala, ti,
tikvo, nesrećo, joj,joj,joj-joj,
i slično.Onda joj on ušuška pramenove kose
na , za to, najizazovnije i najprimerenije mesto
i čeka ujka-Džima, koji, tako mu svetog Patrika*, spravlja
najbolje i najirskije šnicle od kita
na svetu celom.
* Svetac zaštitnik Irske i Iraca (prim.prev.)
KORINA
Šetajući tako
dođoh sasma naiđoh posve
slučajno očajno samotan usamljenički
šetajući
sasvim istim putem.
Sedajući tako
ne nasedajući uvek al počesto
slučajno krenuo bih
ako i kako mogao bih i kako ikako,
beše svetla šuma ,
svetla i zelena beše
i to što pre ne zapazih pre ja ne
videh pre viđenja.
Beše to gospa što kozari je prate
Sve vodeći je pritom.
Kosa joj zemlju čuvala.
Tamne joj oči behu.
Irska je frula pokretala.
«Ljubavi,o ljubavi moja,
kuda si me ovaj put
naumio povesti?»
NEVINOST
Gledajući u more, nije to ništa drugo
do
li jedan neprekinuti niz stamenih planina.
Nebo je to.
To je zemlja. Tu živimo,
na njoj.
Magla je to u vertikali sada u
koso malo spram neke ine
tišine.Tu nadolazi lišće,
tu je kamen
koji je dokaz
ili je utvrđen, kao činjenično stanje.
Ono na šta ja nadolazim
što se ma kakve delatnosti tiče,
delimično je, delimično sačuvano
tek, sadržajno zadržano.
U NOVOJ REINKARNACIJI
U narednoj reinkarnaciji
hoću unatrag i obrnuto
da proživim svoj život-počnem kao mrtvac
i skinem to mrtvilo s grbače
pa se onda probudim u inkubatoru i odmah se bolje osećam
i svakim se danom sve bolje osećam i rastem i gojim se
i onda me otpuste sa sve otpusnicom jer sam ne
zdravo zdrav
uživam u penzionerskim danima
i lenčarenju dižući pristojnu penziju s bankovnog računa
svakog meseca
pa onda krenem da šljakam pa mi daju Roleks zlatni prvog dana na poslu
i rmbačim onda jedno četiri decenije sve dok mi ne daju do znanja
da sam premlad da bih radio
te se onda spremam za koledž, pa za srednju školu,
pravim tulume i uopšte se ponašam razvratno i promiskuitetno
a onda krenem u prvi osnovne i igram se i zajebavam do daske
i mile volje i nemam ni trunke odgovornosti
niti obaveza, zaista, za koji će mi krasni uopšte roditelji?
Onda postanem beba
i onda provedem devet meseci u uslovima termalne banje
da bih skončao kao orgazam svoga tate i ja mislim da se ovome nema šta dodatti-
shvatili ste poentu, nadam se.
=================================ROBERT KRILI (ROBERT CREELEY, 1926 – 2005), plodni autor je više od 60 knjiga poezije, eseja, pripovedaka i dva romana.Rođen je u Arlingtonu, u Masačusetsu. Studirao je na prestižnom Harvardu. Boravio je više godina u inostranstvu (Francuska , Španija, Gvatemala), a godine 1954. je postavljen za predavača na Blek Mauntin koledžu (Black Mountain), gde je i delovao kao član istoimene neformalne grupe pesnika (Čarls Olson, među ostalima), i gde je ostao do njegovog raspuštanja, 1956. godine. Nastavio je rad na drugim univerzitetima.Laureat je nagrade Lanan fondacije za životno delo ( Lannan Foundation).Najbitnije knjige :
THE WHIP / BIČ
A FORM OF A WOMAN /OBLIK ŽENE
FOR LOVE /ZA LJUBAV
WORDS / REČI
THE CHARM / DRAŽ
___________ Izbor, prepev, beleške Robert Tili
ЛеЗ 0005994
СУЗ 